Momcilo Antonijevic

INTERVJU! Momčilo Antonijević, moderni travar: U Srbiji postoji biljni lek ili preventiva za većinu bolesti

Posted by

Momčila Antonijevića, modernog travara, novinara, pisca i urednika prvi put sam srela pre više od deset godina na Fakultetu političkih nauka gde je radio kao saradnik u nastavi na predmetu Teorija kulture. Na prvom susretu sa studentima tražio je da na listu papira napišemo poslednje tri knjige koje smo pročitali. Tada je, mašući tim našim papirima bio, blago rečeno, razočaran time što je većina navodila samo knjige Haleda Hoseinija, a meni je već tada bilo jasno da se radi o čoveku koji ne voli jednoličnost ukusa, uniformisanost mišljenja.

Više od jedne decenije kasnije ja ponovo učim od Momčila. Ovaj put ne za ocenu, već za život. Gotovo jedini poznavalac lekovitog bilja na našim prostorima koji ima svoj sajt snagabilja.rs, otkriva nam kako da kroz život idemo u skladu sa prirodom. Njegov jutjub kanal “Snaga bilja” prati 20 hiljada ljudi, a pojedine reportaže pregledane su i preko 170.000 puta. Na svom Instagram profilu često deli najukusnije recepte ukazujući na značaj tradicionalnog načina pripreme hrane.  

  • Novinar, pisac, urednik, travar, putnik. Šta još stoji u opisu Momčila Antonijevića?

Ovom spisku dodao bih i gerila baštovan, kulturolog i gurman.

  • Kao jako mladi ste se zainteresovali za proučavanje lekovitog bilja. Otkuda takvo interesovanje jednom tinejdžeru i da li danas, nakon nekoliko decenija bavljenja lekovitim biljem možete da kažete da priroda ima lek za svaku čovekovu boljku?

Iako mi ovo pitanje često postavljaju (jer nije baš uobičajeno da se dete od 13 godina zainteresuje za lekovite biljke) nemam pravi odgovor na ovo pitanje. Kao da su biljke odabrale mene, a ne ja njih. Detinjstvo sam proveo na Zlatiboru, u šumi ispod naše kuće gde se ta ljubav rodila. I ovog leta išao sam baš u tu šumu da razmislim o nekim važnim životnim odlukama koje planiram da donesem.

  •  Vaša Reportaža o kantarionu ima preko 170 hiljada pregleda na Jutjubu. Kantarion nazivate „biljkom za dobro raspoloženje“, koja se zahvaljujući supstanci hipericin deluje antidepresivno. Na koji način možemo koristiti ovu biljku u svakodnevnom životu kako bismo bili uvek dobro raspoloženi?

Kantarion je čudesna biljka, vrlo kompleksnog sastava i delovanja. Pored toga što je pravi i najbolji biljni antidepresiv (sadrži MAO inhibitore), kantarion deluje blagotvorno na želudac i ceo sistem organa za varenje, štitnu žlezdu i reproduktivne organe. On je odličan biljni lek za povrede, posekotine, opekotine i rane. Ipak, moram da istaknem jednu stvar koja možda nema mnogo veze sa biljkama, ali ima sa kulturom u kojoj živimo: ne moramo uvek da budemo raspoloženi. Sasvim je u redu da ponekad budemo neraspoloženi. Taj strašni teror lažnog optimizma, ničim izazvane radosti i imperativa da uvek mislimo pozitivno, na duže staze sigurno nije dobar. Još jedna veoma važna stvar, depresija i anksioznost su u poslednjih godina sve češća tema, o njima se mnogo više govori, što je odlično. Skida se stigma sa psihičkih poremećaja, koji prestaju da budu sramota, a samim tim sve više ljudi traži pomoć. To je odlično.

  • Često ističete da je u potazi za lekovitim biljem nepotrebno odlazititi dalje od naše zemlje. Da li u Srbiji postoji biljni lek ili makar preventiva za većinu bolesti koje nas more?

Naravno. Srbija ima veoma bogat biljni svet i dugu tradiciju travarstva. Ne treba biti pomodar i koristiti marketinški snažno promovisane egzotične biljke, kao što je testerasta palma il afrička šljiva, ako u našem dvorištu raste kopriva čiji koren ima gotovo isto delovanje. S druge strane, ne treba biti ni puritanac. Mislim da su neke vrlo korisne biljke ušle u naš svakodnevni život. Pravi primeri su ehinacea, đumbir ili kurkuma (koju uspešno gajim u sasksiji).

  • S obzirom da je stres „bolest modernog doba“, koje biljke i na koji način možemo koristiti u svakodnevnom životu kako bismo smanjili, ili se dobro izborili sa stresom?

Valerijana ili odoljen je na prvom mestu. U stopu ga prate matičnjak i lavanda.

  • Da li je moguće isto dejstvo postići proizvodima (uljima, melemila i sl) iz prirode, kao i onima iz farmaceutsko kozmetičke industrije? I šta bi npr. bile prirodne zamene u borbi protiv bora ili u borbi za mladoliki izgled?

Prirodna kozmetika koja se pravi u kuhinji možda nije tehnički savršena, nema besprekrnu boju ili miris i mora da se čuva u frideru, ali može da bude veoma efikasna. Ulje šipurka i lešnika, ekstrakt gaveza ili rastavića i etarska ulja smilja ili geranijuma izuzetno su moćna biljna sredstva za negu lepote.

Saznanje da nismo jedini ni najpametniji.

  • Postoji jedna Vaša rečenica na koju sam više puta naišla, a to je da želite da kroz Vašu priču ljudi počnu da istražuju sebe, i da se usude da žive svoje snove. Šta je prema Vašem mišljenju potrebno da bi se čovek okrenuo ostvarivanju snova i kreiranju života po sopstvenoj meri?

Potrebno je da krene. Da se ne čeka savršen trenutak, jer savršenstvo ne postoji.

  • Gde se traži sreća? U putovanjima, knjigama, hrani, prirodi, ili…?

Duboko verujem da se sreća ne traži, da vas sreća nađe kad ste spremni da se sa njom sretnete

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s