SAMO ZDRAV ČOVEK MOŽE DA BUDE POTPUNO SREĆAN: Saveti lekara kako da vodimo izbalansiran i zdrav život

Posted by

U vreme kada se sve može kupiti, ljudi neretko zaboravljaju da sačuvaju onih par stvari koje se ne mogu novcem priuštiti – svoje zdravlje i svoj mir.

Davno je Šopenhauer rekao da „zdravlje nije sve, ali bez zdravlja sve je ništa“, a o toj temi razgovarala sam sa dr Mirjanom Lapčević, doskorašnjom doktorkom beogradske Hitne pomoći. Nakon što je više od pet godina gledala kako ljudi gube bitke sa najtežim bolestima, ali ih i uspešno dobijaju, s punim pravom i sigurnošću svima otvoreno kaže da samo zdrav čovek može biti i srećan čovek.

Zdrav čovek ima mnogo želja, bolestan samo jednu – da ozdravi, kaže naš narod. Ljudi koji  su bili na ivici života, koji su imali tu sreću da prežive nakon  reanimacije, ili se izborili sa teškim bolestima više cene život jer znaju da mogu sve da izgube.

Zdrav čovek je srećan čovek i to jeste najbitnije. Čovek kada je zdrav može da računa na to da će kroz život i da uživa i da nađe posao i da stekne novac, a čoveku koji je bolestan „dzaba sve to“, kad zdravlja nema.

Ljudi se često zanesu i misle zdrav sam, ne može meni nista da se dogodi i sl. Uzimaju zdravlje zdravo za gotovo, nesvesni da i ono može da se izgubi, kaže dr Lapčević.

INTERVJU! Pitala sam učitelja kako da nam deca budu srećna i oduševila se odgovorom: Pročitajte savete čoveka koji se decom bavi tri decenije

Zdrav način života navodi ona podrazumeva pre svega dovoljno sna, uravnoteženu i zdravu ishranu (tri obroka i dve užine), život bez stresa, i ako je moguće odlazak na spavanje pre ponoći.

Zdrava ishrana podrazumeva unošenje dovoljno proteina, minerala, masti i šećera u organizam. Doručak je najvažniji obrok i tu ne treba brojati kalorije. Dobro je jesti žitarice, zatim mlečne proizvode i jaja  za doručak, zato što nas ona drže dugo sitim i nemate poterebu da jedete  i grickate između obroka. Ručak bi trebalo da bude neko kuvano jelo, što se kaže „kašikom“, dok je za večeru potrebno uzimati laganiju hranu.

Kada je zdrava ishrana u pitanju, uvek se tu negde pominje i zdrav način mršavljenja. Kako doktorka kaže, dijete o kojima se danas naveliko priča više su moderne nego što su korisne. Ukoliko zaista želite da se podvrgnete nekom režimu ishrane, obavezno je da posetite nutricionistu koji će na osnovu vaših zdravstvenih rezultata i vaših potreba napraviti jelovnik koji će vam dati rezultate.

I kako grickalice možemo da izbegnemo i time doprinesemo zdravom telu, isto tako stres koji je česti uzročnik zdravstvenih problema baš i ne možemo da obiđemo.  

Mi ne možemo uticati na dešavanja, ali možemo uticati na rakciju na njih. Stres uzrokuje stvaranje slobodnih radikala koji su jako štetn za organizam i uzrok su raznih bolesti. Ukoliko ste podložni stresu, neophodno je da nađete neki „ventil“, bilo da je to šetnja, razgovor sa psihologom i psihoterapeutom, ili bavljenje sportom. Takođe, opet se vraćamo na ishranu, ali ona je jako važna u borbi sa stresom.  Na primer brojni čajevi, neke namirnice poput limuna bogati su antioksidansima koji uništavaju te slobodne radikale i samim tim su blagodetni za organizam, ističe dr Lapčević.

Ljudi znaju da budu neodgovorni prema svom zdravlju, u smislu da ne idu redovno na preglede, da dijagnoze traže ili po internetu ili po apotekama, navodi doktorka i  naglašava da moramo preuzeti odgovornost za svoj život.

Treba redovno ići kod lekara, minimum jednom godišnje obaviti osnovni sistematski pregled, zaključuje ona.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s